Koji je prvi ,,NICHE“ parfem na svetu?

U naslovu je, naravno, trik pitanje bez pravog odgovora.
Pa ipak, nismo njime hteli da na prevaru otmemo vašu pažnju, nego da pokrenemo razmišljanje: otkud niche parfemi?
Ko ih je i zašto pokrenuo, zašto ih je publika prigrlila? I gde su danas.
Kao prva srpska „niche“ parfimerija, koja ove godine slavi 18-ti rođendan, sećamo se koliko je početak bio težak, a prodaja parfema za koje je tek malo ko čuo – avantura.
Razumemo kako su se osećali kreatori prvih „niche“ mirisa. Zato im se vraćamo ovom pričom i otvaramo Metropoliten blog o parfemima.

Premda ne postoji konsenzus o tome da li se parfem može nazvati umetnošću, u parfemskom svetu se osamdesetih desilo upravo ono što se periodično u umetnosti dešava: stagnacija, potreba za promenom i revolucionari koji će se odvažiti da donesu tu promenu.
Parfemi su, kao ogroman biznis, u to vreme sve više više ličili na bilo koju masovnu robu, sve manje na umetničku kreaciju.
Preskupe kampanje sa top modelima ili filmskim zvezdama, masovno prilagođavanje ukusu sve šire publike i hiperprodukcija parfema sve više su gazili preostalu mistiku u bočici mirisa.
Publici gladnoj noviteta i pobuđenim konzumerističkim apetitima su, u nedostatku originalnih ideja, predstavljani „flankeri“: isto to, ali drugačije.
Čuvene mirisne kompozicije dobijale su nove note i arnažmane: pojačaj udaraljke, smanji violine, počni iz C dura umesto iz D mola… Originalni parfemi su stajali na policama kao generali iza kojih su postrojeni „flankeri“ toaletna voda, parfemski ekstrakt, „eau fraiche“, „Light“ ili „summer“ izdanje…
Sa flankerima rasli su i troškovi marketinga, što je značilo da treba prodati još mnogo parfema, pa je parfemska umetnost počela da klizi ka populizmu, ugađajući, sve više, ukusu najšire publike. Puno cvetno-slatkih buketa bilo je zaštitni znak mnogih sezona.
Najveći proizvođači parfema bile su kuće koje su dizajnirale modu, satove, nakit, kozmetiku… pa su i takvi „mejnstrim“ parfemi dobili sinonim „dizajnerski“.
Kada smo kod mode, rast konzumerizma poznat nam je i po fenomenu „brze mode“ – stalnog jurenja trendova uz odbacivanje prošlogodišnje odeće.
Parfemska industrija je, takođe, postala brza. I kusa. Jer parfemi nisu brza roba, ni u proizvodnji, ni u prodaji: potrebno je tu mnogo razmišljanja, finih podešavanja, isprobavanja. I u kreaciji, i u kupovini.

BUNTOVNICI SU PRED VRATIMA
I kao kod svake revolucije, problem se dugo kuva, postaje sve uočljiviji i – naizgled niotkud, pojavi se nešto novo, revolucionarno. Sasvim drugačije. Ali dobro.
Prvi pravac promene donosili su parfimeri i brendovi koji su želeli da vrate dignitet parfemu kao vrsti umetnosti, da stvore kreacije koje će postati novi klasici našeg doba.
Pioniri tog pravca bili su, između ostalih, Frédéric Malle, L’Artisan Parfumeur, Annick Goutal, Serge Lutens…

Frédéric Malle je napravio mini revoluciju podižući parfimere u status zvezda: potpisani su na svakoj bočici iznad imena parfema, njihova fotografija je na omotu kutije, a njihovi portreti su uramljeni krasili prvi butik brenda.
Ponašao se kao izdavač knjiga prema omiljenim piscima, a brend nazvao terminom pozajmljenim iz izdavaštva: „edicijom“.
Reći ćete: pa to je normalno, parfimeri su važni, šta je tu revolucionarno?
Parfimeri su pre toga bili „nevidljivi“, skriveni iza filmskih zvezda koje su bile „zaštitno lice“ parfema, ili imena brenda, pa je publika mogla da pomisli da gospoda Armani, Dolče, Gabana… lično zatrpan esencijama kreira parfem koji lansira njegova kuća.
Frédéric Malle im je dao i kreativnu slobodu: umesto da budu pod pritiskom da kreiraju parfem po diktatu marketinga, trebalo je da kreiraju – savršen parfem.
Drugi pravac promene je bio avangardni.
Javili su se „kubisti“ koji su ispremetali mirisnu piramidu i postavili je naglavačke, pojavili su se pankeri koji su pravili neke bučne, neprivlačne akorde uz koje note nisu plesale: gazile su vas debelim, gumenim đonovima.
Pojavili su se, praktično nenosivi, parfemi koji bili umetnički koncept sa mirisima katrana i prašine.
Pioniri tog pokreta su bili Comme des Garcons, čiji je prvi parfem kreiran 1994, a onda su usledili i prvi „anti-parfemi“ kao Odeur 53, sa 53 note daleko od klasičnih parfemskih „piramida“: kiseonik, miris metala, ugljenik, lak za nokte, čist planinski vazduh…
Odeur 53 je ćoškast, mineralan, neorganski i strašno zanimljiv. Jedan od narednih je bio Odeur 71 koji je mirisao kao zagrejan fotokopir aparat, pa je tu bio i onaj sa mirisom lepka…
O drugačijim, inventivnijim parfemima je počelo da se šuška, pa priča, pa galami… Sve u svemu, konvencionalna parfimerija je dobila „po nosu“.
Sve to, naravno, ne znači niti da su svi „dizajnerski“ mirisi bili – ili jesu loši – naprotiv! – niti da su svi „niche“ maestralni. Oni su usledili kao pravi odgovor u pravo vreme da razbude uspavane duhove u bočicama.
Po pravilu su se „niche“ parfemi prodavali izvan standardnih prodajnih mesta: robnih kuća, velikih parfimerijskih lanaca i drogerija.
Bili su u koncept-šopovima, samostalnim buticima ili „niche“ parfimerijama koje su nastale kao logična posledica pokreta.
Usredsređeni na inovacije i originalnost u mirisnim kompozicijama, pre nego na filmske zvezde koje će ih promovisati.

KO JE BIO PRVI?
Evo nas ponovo na pitanju sa početka. Koji su prvi „niche“ parfemi?
Da li su, za naš današnji ukus, „niche“ parfemi stari klasici sa početka prošlog veka? Jer tada su se pravila parfemska remek dela, parfimeri su imali kreativnu slobodu, parfemi su imali dušu?
Da li je možda prvi niche parfem bio Robert Piguet – Bandit, koji je genijalna parfimerka Germaine Cellier 1944. odvažno kreirala kao prvi „muški miris za žene“?
Možda je prvi bio Diptyque, sa svojim neobičnim koncept-šopom otvorenim 1961. u Parizu, pre nego što je „koncept-šop“ postojao kao pojam?
Sa parfemima i svećama beskompromisnog kvaliteta, sa ugrađenim mirisnim iznenađenjima, koji mirisima prate emocije i pejzaže koje su voleli njegovi osnivači?
Ili L’Artisan Parfumeur, pokrenut 1970, sa nekonvencionalnim mirisima i mirisnim inovacijama, prvim „amber kuglama“ koje su kao ukrasni predmeti emitovali miris u prostor, sa čuvenim Mûre et Musc, koji se još te 1978. razmahao notama kupine, a 1994. nam poslao prvi miris smokve, Premier Figuier, koji je kreirala Olivia Giacobetti.
Parfemi iz „niše” se međusobno razlikuju barem onoliko koliko se, svi zajedno, razlikuju od dizajnerskih ili drogerijskih mirisa. Njihov pionirski put naveo nas je da ponovo razmišljamo o kreativnosti, zanatskom umeću, iznenađenju i emociji koje nose parfemi.

Tokom godina i „niche“ je dobio svoj mejnstrim, sa brendovima koji su planetarno poznati i popularni, a velike korporacije su počele da ih preuzimaju – doduše obećavajući i dalje neometanu kreativnu slobodu njihovim tvorcima. U međuvremenu su se izdvojile i dodatne „niše“ kao „indie“ – nezavisni brendovi koji naručuju parfeme od različitih parfimera, ili „artisan“ parfemski brendovi koji sve rade unutar vlastite kuće, sa vlastitim parfimerima i proizvodnjom.
Koliko god promena doživeo, onaj kreativni deo „niche“ koncepta je živ: negde tamo odmetnuti „nosevi” otvaraju svoje kofere sa esencijama, njuškaju blotere, merkaju nove sintetičke molekule, traže inspiraciju na najčudnijim mestima. Tkaju mirisne priče, draže uspomene koje dremaju u zakucima naše svesti čekajući da ih neki neobičan spoj molekula zagolica.
A veštačka inteligencija već je stigla da napravi novu revouliciju. Videćemo.

Piše: Ljiljana Maričić Grujić