“CLEAN” & “GREEN”

”Da li je “clean” kozmetika isto što i prirodna? Da li je svaka prirodna kozmetika “clean”?
Ako postoji “greenwashing” – da li postoji i “cleanwashing”?

Prirodna i čista (“clean”) kozmetika se često poistovećuju – iako nisu iste.

Obe su nastale iz želje da se iz kozmetike izbace dokazano štetni ili kontroverzni sastojci: ftalati, parabeni, natrijum lauril sulfat (SLS), parabeni, sintetički mirisi i boje…
Prirodna kozmetika, dodatno, ne koristi niti sintetički dobijena jedinjenja i molekule, poput kiselina, peptida ili vitamina.
Ako ih sadrži, oni su prirodni deo biljnih ekstrakata, ulja, macerata ili hidrolata.
Recimo, prirodna kozmetika ne sadrži salicilnu kiselinu, ali zato sadrži ekstrakt vrbe koji obiluje salicilnom kiselinom.

Dakle, prirodna kozmetika je uvek “clean” i ima strože norme.
Prirodna kozmetika ima dužu tradiciju od “čiste”, pa je i bolje regulisana: postoji mnogo sertifikata koji uređuju ovu oblast, a mi bismo istakli jedan od najstrožih, NATRUE, kojim je sertifikovana Dr. Hauschka kozmetika.

“Clean beauty” bismo uslovno mogli posmatrati kao produžetak prirodne kozmetike, uvođenjem sintetički dobijenih sastojaka koji se smatraju bezbednim. Najpre je to bio hijaluron, potom peptidi, pa vitamini.., a “clean beauty” naziv je zaživeo, bez ikakve regulative.
“Clean” kozmetika se, vremenom, osamostalila i odmakla od prirodne, pa danas imate tipične dermokozmetičke brendove koji su “čisti”.
I prirodna i “clean” kozmetika imaju visoke ekološke norme i izbegavaju sastojke štetne za planetu. U komunikaciji na internetu i društvenim mrežama, razlike između sastojaka štetnih za kožu i planetu se gube pa se svi sastojci u isti koš pod oznakom “opasno”, po principu “bolje sprečiti nego lečiti”.

APLIKACIJA, ILI SERTIFIKACIJA?

Kod “clean” kozmetike je tumačenje štetnosti sastojaka dosta proizvoljno, nema regulative osim nekih aplikacija koje shodno svojim listama skeniraju i tumače sastav proizvoda.
U Americi je najpoznatiji EWG (Enviromental Working Group), koji već godinama pravi svoju klasifikaciju štetnih sastojaka, a “EWG VERIFIED” oznaka znači da u nekom preparatu takvih sastojaka nema.
U Evropi se koristi aplikacija INCI Beauty koja “analizira” sastav proizvoda ili YUKA koja na sličan način tumači sastojke hrane i kozmetike (nije dostupna za preuzimanje u Srbiji).
Zbog naučno dokazane štetnosti – ili široke ozloglašenosti nekih sastojaka bez definitivnih dokaza, sintagma “free of” postala je okosnica kozmetičkog marketinga.

“GREENWASHING” & “CLEANWASHING”

U oblasti prirodne kozmetike postoje zloupotrebe, poznate kao “greenwashing” (kod nas ne naročito srećno prevedeno kao “ekomanipulacija”).
Reč je o lažnom predstavljanju brenda kao prirodnog, što se radi na bezbroj načina: ikonom zelenog lista na ambalaži, pominjanjem “netaknute prirode” iz koje sastojci potiču, sertifikovanjem nekolicine proizvoda brenda kako bi se i ostali “prodali” kao prirodni iako to nisu…
Naravno, uz “clean” pokret stigao je i “cleanwashing” – manipulacija “free off” temom, odnosno nabrajanjem čega u proizvodu nema.
Tako, na primer, oznaka “bez parabena”, ili “bez silikona” ne znači za vas baš ništa i ne govori mnogo o bezbednosti proizvoda niti da li je on “clean”.

“CLEAN” & “SAFE”

Da li je “clean” isto što i “safe”?
Uprkos silnoj popularnosti, termin “clean” je i dalje nejasan, a mnogi ga smatraju i kontroverznim, nedefinisanim, uz korišćenje straha potrošača za promociju.
Na listama nepoželjnih sastojaka – zavisno od toga ko ih piše – osim dokazano štetnih sastojaka figuriraju i oni koji se godinama koriste u medicini kao dokazano bezbedni po ljude (recimo, parafin).
Aplikacije skeniranjem lista sastojaka, takođe, ne mogu znati koja je njihova koncentracija, a od koncentracije, često, zavisi i tokčisnost sastojka.
Uprkos svim nedostacima, “clean” pokret je tu i očekujemo da raste.
Želeli bismo, samo, da bude bolje definisan i regulisan.